О књизи: 2006 / „Пишем да се сетим прошлих прича и смејем им се или их претворим у друге, измишљајући нови крај“, признао је Роберто Болано. Ове речи писца лако се могу приписати оба дела укључена у књигу, иако у њима нема ничег смешног. Напротив, да није Болањове суптилне ироније, оставиле би тежак утисак, јер се углавном ради о мрачним 70-им, када су у Чилеу почињена убиства и нестајали људи, као и о одјецима овог времена, када сећање и жеља за осветом не даје одмора. И иако су ликови у романима писци, песници, критичари и други ликови из књижевне и полукњижевне средине, уроњени у свој затворени свет, ништа их не може заштитити од горке стварности перспективни млади песник Алберто Руиз-Тагле се током година диктатуре претвара у Карлоса Видера, чије се „име појављује у истрази о мучењу и несталим особама“, и иако никада није изведен пред лице правде, дочекао га је освета у виду старијег човека, бившег полицајца под Аљендеовом демократском владом.